Odakle povišene masnoće u krvi
Holesterol se delom unosi hranom, a delom se stvara u jetri, dok trigliceridi uglavnom nastaju usled prekomernog unosa šećera. Bez holesterola mnogi procesi u našem organizmu ne bi bili mogući. Međutim, ukoliko holesterola ima više nego što nam je potrebno, on će se taložiti u našim krvnim sudovima. Odmah Vam je jasno da je umerenost u unosu namirnica ključ rešenja ovog problema. Ako toga nismo svesni, povišen holesterol će biti jedan od razloga stvaranja aterosklerotskog plaka, što je u narodu poznatije kao ,,masna naslaga” u krvnim sudovima, a koja može da bude uzrok srčanog ili moždanog udara koji su i dalje vodeći uzroci smrtnosti u svetu.
Analiza masnoća u krvi
Da biste proverili nivo masnoća dovoljno je izvadite krv u jutarnjim časovima, ali je neophodno da prethodno ne jedete 10-12 sati kako bi nalaz bio realan. Rezultat će pokazati nivo ukupnog holesterola, ,,dobrog” (HDL) i ,,lošeg” (LDL) holesterola i triglicerida. Za opštu populaciju važe referentne vrednosti koje su date na samom nalazu, ali za bolesnike koji su imali srčani ili moždani udar ciljne vrednosti ,,lošeg” holesterola su niže.
Dislipidemije
Bolesti koje predstavljaju povišene masnoće nazivaju se dislipidemije. Postoji više podvrsta, ali za Vas je bitno da znate da postoje stečene i urođene. Za stečene možemo da kažemo da smo sami krivi, jer nastaju kao posledica loših životnih navika, pre svega neadekvatne ishrane. Urođene nastaju zbog genetske greške zbog čega organizam nije u stanju da metaboliše unešene masnoće. I stečene i urođene dislipidemije zahtevaju ozbiljan pristup i lečenje, a sve u cilju smanjenja rizika od kardiovaskularnog događaja.
Savet za ishranu
Ako masnoće nisu previše povišene, moguće je regulisati ih pravilnom ishranom. Jedna od najčešćih zabluda je korišćenje namirnica sa manjim procentom masnoća. Naime ove namirnice upravo sadrže zasićene masne kiseline koje su štetne, dok namirnice za većim procentom masti sadrže i nezasićene masne kiseline koje su korisne. Apsolutnu prednost u ishrani treba da imaju proizvodi od celog zrna, povrće bilo sirovo bilo kuvano, voće, mahunarke, riba, živinsko meso. Najbolja je priprema hrane bez ulja, ali može da se koristi maslinovo ili netropsko biljno ulje. Umerenije treba jesti orašaste plodove, krompir, govedinu, jagnjetinu, teletinu, svinjetinu. Ne savetuje se konzumiranje mesnih prerađevina, pržene hrane, slatkiša i gaziranih pića.
Šta kada korigovana ishrana nije dovoljna
Ukoliko su masnoće inicijalno previše povišene ili su povišene i nakon korigovanja ishrane, neophodno je da se započene terapija lekovima za snižavanje masnoća – statinima. Za tu svrhu na tržištu postoje brojni preparati, ali njihova efikastost nije potvrđena kliničkim studijama, dok je za statine naučno dokazano da su efikasni, kao i da smanjuju kardiovaskularni rizik. Predstavljaju standard terapije nakon srčanog i moždanog udara. Brojne su predrasude o korišćenje statina i zato je potrebno da se naglasi da su neželjena dejstva ovih lekova izuzetno retka u kliničkoj praksi. Kada se uvedu u terapiju i dalje se prati nivo masnoća u krvi. Danas postoje lekovi koji se dodaju u terapiju kada statini nisu dovoljni, a ukoliko sve to ne dovede do željenog rezultata, za određenu grupu pacijenata moguća je periodična primena leka u vidu injekcije.
Zaključak
Bez masnoća naš život ne bi bio moguć, ali umerenost u ishrani je put za zdrav život. Povišene masnoće same po sebi ne daju simptome dok ne dovedu do ozbiljnog problema i zato je neophodno periodično proveravanje njihovog nivoa u krvi. Ukoliko Vam je dijagnostifikovana dislipidemija, apsolutno je neophodno da regulišete ishranu, ali ako to nije dovoljno, nemojte da izbegavate upotrebu lekova.