SKOLIOZA KOD DECE

Skolioza odnosno kriva kičma je jedan od najčešćih deformiteta kičmenog stuba.  Pored ovog deformiteta kičmenog stuba spomenula bih i kifozu, lordozu i ravna leđa koji takođe spadaju u jako česte deformitete.Ovog puta će biti reči o skoliozi kod dece.

Za prevenciju bilo kog deformiteta kičmenog stuba prvi preduslov je pravilno držanje tela. Svako odstupanje od harmoničnog i ritmičnog kretanja uslovljeno biomehaničkim promenama izaziva patološke promene koštano-zglobnog sistema.

Kako nastaje skolioza

Postoji više teorija o nastanku skolioze treba spomenuti neke najznačajnije i najčešće. Iako, uzrok nastanka nije potpuno jasan, jedan od najčešćih je loše držanje. Ovo je takozvana “funkcionalna skolioza“.

Važno je govoriti i o „strukturalnoj skoliozi“ koja nastaje usled promena na koštanim strukturama (rebra, pršljenovi) ali i mišićnim strukturama i ligamentima.

Kada govorimo o deformitetima na koštanim strukturama najčešće su to deformiteti pršljenova. Jedna od teorija je da disproporcija pritiska na delove kičmenih pršljenova može da uslovljava bočno krivljenje.

Pored estetskih problema skolioza može biti propraćena i mnogo ozbiljnijim funkcionalnim problemima na unutrašnjim organima, a posebno organi grudnog koša mogu biti pogođeni. važno je da napomenem da se ovo dešava kod težih oblika skolioze. Takođe može biti otežana ili potpuno ograničena fizička aktivnost i bavljenje sportom kod dece.

Evolucija skolioze i kako je prepoznati  

Za definitivnu dijagnozu skolioze potrebno je obratiti se lekaru. Lekar najčešće na osnovu kliničkog pregleda može da utvrdi da li pacijent ima deformitet kičmenog stuba . Pored kliničkog pregleda i rendgenski snimak i kineziološka analiza može biti deo dijagnostike. Najčešće je samo klinički pregled lekara sasvim dovoljan. Prilikom pregleda pacijent se posmatra sa prednje, bočne i zadnje strane. Obraćamo pažnju na položaj glave, visinu ramena, položaj lopatica, položaj karlice, merenje trouglova stasa, postojanje i visina grbe, translacija kičmenog stuba itd.. Na osnovu ovakvog pregleda možemo dati konačno mišljenje i savet za dalju terapiju ili možemo poslati na dalja ispitivanja.

Za evoluciju skolioze važi da što se ranije javi ovaj deformitet kičmenog stuba ima veću mogućnost pogoršanja. Važno je na vreme preduzeti određene mere. Ukoliko se ranije otkrije ima povoljniji ishod. Što je veći stepen krivine kičme veći je i rizik od brže progresije ovog deformiteta kičme.  U lekarskoj praksi je uobičajen termin da “skolioza raste sa detetom”, a sa prestankom rasta ne progredira značajno.

Terapija i prevencija

Individualni pristup u lečenju skolioze je od izuzetne važnosti. Kod korektivnih vežbi svrha je da se poboljšaju mišićni tonus i držanje, kao i fleksibilnost kičme. Za uspeh terapije je najbitniji kontinuitet, upornost i pravilno izvođenje vežbi.

Kada je manji stepen zakrivljenosti u pitanju, preporučuje se fizička aktivnost i aktivno učešće u sportu. Kod srednje teških oblika skolioze moguća je fizička aktivnost  uz zabranu doskoka i opterećenja kičmenog stuba. Kod teških oblika skolioze postoji povećan rizik i treba uzeti u obzir i eventualne respiratorne tegobe koje nastaju usled ovog deformiteta.

Cilj terapije je sprečavanje progresije i maksimalna moguća korekcija deformiteta. Uspeh lečenja zavisi od više faktora: uzroka nastanka, stepena krivine, uzrasta deteta, tipa skolioze i mnogih drugih faktora. Tako na primer kod funkcionalnih skolioza je bitno poboljšati posturalni stav i sprovođenje vežbi za opštu kondiciju. Strukturalne skolioze se leče kombinovano, i uglavnom nema potrebe za hirurškom terapijom. Pored konzervativne terapije neophodno je spomenuti i korektivne ortoze, midere, koji se nose kada je krivina skolioze veca od 25 stepeni i kada se pacijent i dalje raste i razvija. Mideri se nose celodnevno, a uloga je da se spreči pogoršanje vec postojeće skolioze. Operativni zahvat je još jedna opcija za lečenje i praktikuje se kod težih oblika skolioze.

Savet roditeljima i deci jeste da ključ uspeha ne leži u lečenju skolioze već u prevenciji, praćenju i edukaciji dece i roditelja u fazi rasta i razvoja. Treniraj zdravo!

KARCINOM PROSTATE: RANO OTKRIVANJE I PREVENCIJA

Šta je prostata?

Prostata je muška žlezda koja se nalazi ispod bešike i oko uretre (mokraćne cevi). Obično se opisuje kao veličine oraha i ima oblik koji podseća na kesten. Normalna veličina prostate varira u zavisnosti od uzrasta muškarca. U proseku, prostata ima veličinu oko 3-4 centimetra u prečniku, 4-5 centimetara u dužini i težinu od 20 do 30 grama. Međutim, veličina prostate obično varira sa uzrastom. Ima ključnu ulogu u održavanju zdravlja reproduktivnog sistema muškarca, kao i u regulaciji protoka urina i sprečavanju infekcija urinarnog trakta.

Koja su najčešća oboljenja prostate?

1. Benigna hiperplazija prostate (BHP) – Ovo stanje se javlja kada se prostata poveća u veličini, što može dovesti do problema sa mokrenjem. Simptomi uključuju učestalo mokrenje, otežano mokrenje i slab mlaz urina. BHP je uobičajen kod starijih muškaraca.

2. Rak prostate – Rak prostate je najčešći oblik raka kod muškaraca i javlja se kada se ćelije prostate počnu nekontrolisano razmnožavati i formiraju tumore.

3. Prostatitis – Prostatitis se odnosi na upalu prostate i može biti uzrokovan bakterijskom ili nebakterijskom infekcijom. Simptomi uključuju bol u predelu prostate, učestalo mokrenje i bol prilikom mokrenja.

Karcinom prostate

Karcinom prostate je maligni tumor koji se javlja u ćelijama prostate. To je jedan od najčešćih oblika raka kod muškaraca, a često se javlja kod muškaraca starijih od 50 godina. Iako ne postoji tačan uzrok karcinoma prostate, genetski faktori, starost, prehrana i hormonske promene se smatraju faktorima rizika. Karcinom prostate u ranim fazama obično nema simptome, zbog čega je važno redovno pregledati prostatu kroz različite testove. Simptomi se mogu pojaviti u kasnijim fazama i uključuju učestalo mokrenje, bol prilikom mokrenja, bol u leđima i kostima, slabost u nogama i probleme sa erekcijom.

Rano otkrivanje karcinoma prostate

Rano otkrivanje karcinoma prostate je ključno za uspešno lečenje ove bolesti. Postoje različiti testovi i procedure koje se mogu koristiti za rano otkrivanje karcinoma prostate, uključujući:

1. Test PSA (Prostate Specific Antigen) – Test PSA je krvni test koji meri nivo PSA proteina u krvi. Povišeni nivoi PSA mogu ukazivati na prisustvo karcinoma prostate, ali takođe mogu biti uzrokovani drugim faktorima, kao što su BPH ili prostatitis.

2. Digitalni rektalni pregled (DRE) – DRE je fizički pregled prostate koji obavlja lekar. Lekar će staviti prst u rektum pacijenta kako bi pregledao prostatu i osetio da li postoje nepravilnosti ili tvrdi delovi koji bi mogli ukazivati na karcinom.

3. Biopsija prostate – Biopsija prostate uključuje uzimanje malog uzorka tkiva prostate kako bi se utvrdilo da li postoje maligne ćelije. Ova procedura se najčešće izvodi nakon povišenih nivoa PSA ili abnormalnosti u DRE.

Redovni pregledi prostate i ovi testovi mogu pomoći u otkrivanju karcinoma prostate u ranoj fazi, kada su šanse za uspešno lečenje najveće. Preporučuje se da muškarci stariji od 50 godina redovno pregledaju prostatu, a ako postoji porodična istorija karcinoma prostate, pregledi treba da počnu ranije.

Prevencija nastanka karcinoma prostate

Iako ne postoji apsolutna prevencija nastanka karcinoma prostate, postoje određene promene u načinu života koje mogu smanjiti rizik od razvoja ove bolesti. Neke od preporučenih preventivnih mera uključuju – zdravu ishranu, redovnu fizičku aktivnost,  kontrolu telesne težine, izbor pravih suplemenata i lekova, smanjenje konzumiranja alkohola i duvana kao i redovne preglede prostate koji mogu pomoći u otkrivanju karcinoma prostate u ranim fazama, kada je uspešnost lečenja veća.

Važno je napomenuti da ove mere prevencije ne garantuju sprečavanje razvoja karcinoma prostate, ali mogu pomoći u smanjenju rizika.

RAZMISLITE O PRESTANKU PUŠENJA

Kardiovaskularne bolesti predstavljaju vodeće uzroke obolevanja i smrtnosti u svetu i našoj zemlji.
Najznačajniji faktori rizika koji dovode do nastanka ovih obolenja su povišen krvni pritisak (arterijska
hipertenzija), dijabetes tip 2, povišene masnoće (dislipidemije), muški pol, starost, pušenje, gojaznost i
nedovoljna fizička aktivnost. Naravno, u nekim porodicama ove bolesti su češće, ali na nasledni faktor ne
može da se utiče, kao ni na pol ni godine života. Na sve ostale faktore rizika može da se utiče. U
prethodnim izdanjima časopisa bilo je reči o dislipidemijama i hipertenziji, kao bolestima koje mogu da
se leče čime se smanjuje rizik od nastanka kardiovaskulanih obolenja. Loše životne navike, nepravilna
ishrana i nedostatak fizičke aktivnosti, imaju svoju ulogu u nastanku ovih obolenja, kao i dijabetesa.
Pušenje, kao još jedna loša navika, direktno se povezuje sa nastankom kardiovaskularnih i brojih drugih
obolenja.


U nastanku ishemijske bolesti srca (koronarne bolest, angine pectoris), ishemijskog moždanog udara i
periferne arterijske bolesti (bolesti krvnih sudova ekstremiteta) ključnu ulogu ima proces ateroskleroze.
Ateroskleroza predstavlja zadebljanje zidova krvnih sudova što dovodi do suženja samog krvnog suda, a
time do smanjenog protoka krvi. To znači da kroz krvni sud koji je zahvatila ateroskleroza ne može da
protiče dovoljno krvi za snabdevanje tkiva kiseonikom i ostalim hranljivim materijama što vremenom
dovodi do oštećenja organa. Ateroskleroza zahvata sve krvne sudove tela, ali najviše stradaju srce,
mozak i ekstremiteti. U procesu ateroskleroze značajnu ulogu igra pušenje. Bolesnici kojima je
dijagnostifikovana ishemijska bolest srca, ishemijski moždani udar ili periferna arterijska bolest,
obavezno moraju da prestanu da puše. Prestankom pušenja nakon infarkta miokarda smrtnost se
smanjuje za 36%.


Pušenje je glavni faktor rizika za nastanak karcinoma pluća kod 80-90% muškaraca i 80% žena. Rak pluća
je najčešći uzrok obolevanja i umiranja od malignih tumora u svetu. Rizik od nastanka raka pluća se
povećava sa brojem popušenih cigareta i brojem godina pušačkog staža. Žene su u većem riziku od
obolevanja od muškaraca što zbog ženskih polnih hormona što zbog sporijeg metabolisanja duvanskog
dima. Primarna prevencija tj. sprečavanje nastanka obolenja je uvek najdelotvornija – bolje sprečiti,
nego lečiti. Zato je prestanak pušenja najbolji način da ne dođe do nastanka karcinoma pluća.
Sekundarna prevencija podrazumeva rano otkrivanje bolesti u cilju blagovremenog započinjanja
terapije.


Pored raka pluća, pušenje je glavni faktor rizika i za nastanak hronične opstruktivne bolesti pluća koja je
četvrti vodeći uzrok smrti u svetu. Češće se javlja kod muškaraca i to starijih od 65 godina. Ova bolest
dovodi do propadanja plučne funkcije. Naučno je dokazano da su i nepušači izloženi duvanskom dimu tj.
pasivni pušači u većem riziku od nastanka hronične opstruktivne bolesti pluća. Kašalj i zviždanje u
grudima je češće kod dece čiji su roditelji pušači.


Nažalost, pušenje ima uticaj i nastanak drugih malignih bolesti, kao što su rak ždrela, usne duplje, želuca,
mokraćne bešike, pa čak i rak grlića materice.


Ukoliko se dugogodišnji pušač, trebalo bi da obavite preglede tj. skrining za određene bolesti u cilju
njihovog ranog otkrivanja, blagovremnog započinja terapije, a time i bolje prognoze daljeg toka bolesti.
Imajte na umu da ateroskleroza najčešće zahvata abdominalnu aortu, krvne sudove srca (koronarne
krvne sudove), krvne sudove nogu i vrata. Za otkrivanje promena na aorti, krvnim sudovima nogu i vrata,
dovoljan je ultrazvučni pregled, dok je za otkrivanje promena na krvnim sudovima srca pre svega
potreban pregled kardiologa koji će Vas uputi na dalja ispitivanja. Zna se da skener pluća urađen
jednom godišnje smanjuje smrtnost od raka pluća za 20%. Za postavljanje dijagnoze hronične opstruktivne bolesti pluća potreban je pregled pulmologa. Kako smo napomenuli da kod pušača može
da dođe i do nastanka drugih maligniteta, treba razmišljati i o pregledu kod otorinolaringologa,
gastroenterologa, urologa i ginekologa.


Na nastanak bolesti o kojima smo pisali utiču brojni faktori rizika, na neke ne možemo da utičemo. Kako
je pušenje vodeći razlog, a na njega možemo da utičemo, jer je stvar naše volje, već sada je momenat da
se odlučite da prestanete da pušite. Ukoliko mislite da nemate dovoljno volje, potražite stručnu pomoć.
Postoje preparati koji Vam na tom putu mogu pomoći. Pokušajte da ne tražite zamenu za cigarete u
brojnim proizvodima koji postoje danas na tržištu. Neka Vam najveći motiv bude to da prestankom
pušenja više ne narušavate svoje zdravlje, a ni zdravlje ljudi u Vašoj okolini.

ŠTA JE AORTOKORONARNI BAJPAS?

Aortokoronarni bajpas (CABG – Coronary Artery Bypass Grafting) predstavlja premošćenje suženja neke od arterija koje ishranjuju srčani mišić kiseonikom i hranljivim materijama, koji su neophodni za adekvatno funkcionisanje srca kao pumpe. Do suženja unutar zidova krvnih sudova dolazi zbog stvaranja plakova koji nastaju kao posledica više faktora: nasledni faktor, pušenje, gojaznost, šećerna bolest, povišen krvni pritisak, alkoholizam, itd.

Podatak da u Srbiji godišnje umre preko 52.000 ljudi od posledica kardiovaskularnih bolesti dovoljno govori o tome koliko je alarmantna situacija u pogledu prevencije zdravlja.

Prevencija

Korigovanje načina života u smislu povećanja fizičke aktivnosti, regulacije unosa hrane (kako u smislu njenog sastava, kvaliteta, tako i u smislu količine), održavanje optimalnih vrednosti arterijskog krvnog pritiska, povremena kontrola nivoa masnoća u krvi. Svakako, ne treba zaboraviti činjenicu da je stres jedan od pomalo zanemarenih faktora rizika, a možda i jedan od najznačajnijih.

Saveti Svetske federacije za srce:

  • smanjite slatke napitke i voćne sokove – izaberite vodu ili nezaslađene sokove
  • zamenite slatkiše svežim voćem kao zdravom alternativom
  • pokušajte da pojedete pet porcija voća i povrća dnevno – sveže, smrznuto, konzervirano ili sušeno – nema veze
  • alkohol konzumirajte u skladu sa preporučenim smernicama
  • pokušajte da ograničite prerađenu hranu koja je često bogata solju, šećerom i masnoćama
  • budite fizički aktivni najmanje 30 minuta dnevno pet puta nedeljno umerenim intenzitetom ili 75 minuta nedeljno jakim intenzitetom – igranje, hodanje, kućni poslovi, ples – sve se računa
  • budite aktivniji svakog dana – penjite se uz stepenice, šetajte, vozite bicikl
  • recite ne pušenju – to je najbolja stvar koju radite na poboljšanju zdravlja srca

Dijagnostika

Dijagnoza postojanja kardiovaskularnog oboljenja (Angina pectoris) do kojeg dolazi zbog stvaranja suženja unutar arterija srčanog mišića predstavlja proces u nekoliko etapa. Najčešće se bolesnik javlja svom izabranom lekaru u Domu zdravlja zbog simtoma u vidu pojačanog zamaranja, gušenja i/ili povremenih kratkotrajnih bolova u grudima. Nakon toga, radi se test fizičkim opterećenjem (TFO, ergometrija) kojim se dokaziju promene u EKG-u tokom izlaganja opterećenju. Zatim sledi kateterizacija srca – koronarografija, koja je zlatni standard u dijagnostici i proceni mesta suženja, njegovom stepenu i značajnosti. 

Terapija

U slučaju postojanja kardiovaskularnog oboljenja, konkretno Angine pectoris, terapija u početku najčešće bude medikamentozna – u upotrebi su lekovi koji imaju za cilj regulaciju arterijskog krvnog pritiska, nivoa šećera u krvi kao i upotrebu lekova koji regulišu nivo masnoća u krvi (holesterola i triglicerida). Acetilsalicilna kiselina (ASA) je nezaobilazni lek čiji je glavni efekat sprečavanje stvaranja krvnog ugruška. Konzilijarno donošenje odluke o daljem lečenju je standardna praksa. Ukoliko postoji osnov za operativno lečenje, indikuje se hirurška revaskularizacija miokarda, odnosno, bolesnik se upućuje u tercijarnu zdravstvenu ustanovu na operativni zahvat.

Operacija

Aortokoronarno premošćenje (bypass), odnosno, hirurška revaskularizacija miokarda se izvodi u opštoj anesteziji, na kucajućem srcu ili uz pomoć mašine za vantelesni krvotok. Sama operacija traje oko 4 sata, a boravak u bolnici je, u proseku, oko 6 dana (naravno, ukoliko su analize zadovoljavajuće). Za premošćenje arterija koriste se tzv. graftovi (autograftovi), koji mogu biti arterijski i/ili venski. Od arterijskih graftova, najčešće se koristi unutrašnja grudna arterija (LIMA – Left Internal Mammary Artery) koja ima dokazanu prohodnost i preko 90% i 15 godina nakon operacije, zatim i radijalna arterija (a. radialis) koja se prepariše najčešće iz leve ruke bolesnika. Od venskih graftova najčešće je u upotrebi velika safenska vena (v. saphena magna) koja se prepariše i uzima najčešće iz desne noge bolesnika.

Nakon operacije, bolesnik se upućuje u neki od centara za rehabilitaciju kardiovaskularnih bolesnika u trajanju od 2-3 sedmica, gde se bolesnici detaljno upoznaju sa daljom regulacijom smanjenja faktora rizika, optimizaciji obroka, neophodnostima fizičke aktivnosti i pravilnoj konzumaciji propisane terapije, a sve to u cilju očuvanja postignutih rezultata.

Što se same ishrane tiče, brojna istraživanja su pokazala da je mediteranski tip ishrane zaslužan za smanjenje faktora rizika od kardiovaskularnih oboljenja, a podrazumeva upotrebu: maslinovog ulja, mahunarki, nerafinisanih žitarica, voća i povrća, umerenu do visoku potrošnju ribe, umerenu potrošnju mlečnih proizvoda, prevashodno sira i fermentisanih mlečnih proizvoda, umerenu potrošnju vina i ograničenu potrošnju mesa.

BORBA PROTIV POVIŠENIH MASNOĆA

Odakle povišene masnoće u krvi

Holesterol se delom unosi hranom, a delom se stvara u jetri, dok trigliceridi uglavnom nastaju usled prekomernog unosa šećera. Bez holesterola mnogi procesi u našem organizmu ne bi bili mogući.  Međutim, ukoliko holesterola ima više nego što nam je potrebno, on će se taložiti u našim krvnim sudovima. Odmah Vam je jasno da je umerenost u unosu namirnica ključ rešenja ovog problema. Ako toga nismo svesni, povišen holesterol će biti jedan od razloga stvaranja aterosklerotskog plaka, što je u narodu poznatije kao ,,masna naslaga” u krvnim sudovima, a koja može da bude uzrok srčanog ili moždanog udara koji su i dalje vodeći uzroci smrtnosti u svetu.

Analiza masnoća u krvi

Da biste proverili nivo masnoća dovoljno je izvadite krv u jutarnjim časovima, ali je neophodno da prethodno ne jedete 10-12 sati kako bi nalaz bio realan. Rezultat će pokazati nivo ukupnog holesterola, ,,dobrog” (HDL) i ,,lošeg”  (LDL) holesterola i triglicerida. Za opštu populaciju važe referentne vrednosti koje su date na samom nalazu, ali za bolesnike koji su imali srčani ili moždani udar ciljne vrednosti ,,lošeg” holesterola su niže.

Dislipidemije

Bolesti koje predstavljaju povišene masnoće nazivaju se dislipidemije. Postoji više podvrsta, ali za Vas je bitno da znate da postoje stečene i urođene. Za stečene možemo da kažemo da smo sami krivi, jer nastaju kao posledica loših životnih navika, pre svega neadekvatne ishrane. Urođene nastaju zbog genetske greške zbog čega organizam nije u stanju da metaboliše unešene masnoće. I stečene i urođene dislipidemije zahtevaju ozbiljan pristup i lečenje, a sve u cilju smanjenja rizika od kardiovaskularnog događaja.   

Savet za ishranu

Ako masnoće nisu previše povišene, moguće je regulisati ih pravilnom ishranom. Jedna od najčešćih zabluda je korišćenje namirnica sa manjim procentom masnoća. Naime ove namirnice upravo sadrže zasićene masne kiseline koje su štetne, dok namirnice za većim procentom masti sadrže i nezasićene masne kiseline koje su korisne.  Apsolutnu prednost u ishrani treba da imaju proizvodi od celog zrna, povrće bilo sirovo bilo kuvano, voće, mahunarke, riba, živinsko meso. Najbolja je priprema hrane bez ulja, ali može da se koristi maslinovo ili netropsko biljno ulje. Umerenije treba jesti orašaste plodove, krompir, govedinu, jagnjetinu, teletinu, svinjetinu. Ne savetuje se konzumiranje mesnih prerađevina, pržene hrane, slatkiša i gaziranih pića.

Šta kada korigovana ishrana nije dovoljna

Ukoliko su masnoće inicijalno previše povišene ili su povišene i nakon korigovanja ishrane, neophodno je da se započene terapija lekovima za snižavanje masnoća – statinima. Za tu svrhu na tržištu postoje brojni preparati, ali njihova efikastost nije potvrđena kliničkim studijama, dok je za statine naučno dokazano da su efikasni, kao i da smanjuju kardiovaskularni rizik. Predstavljaju standard terapije nakon srčanog i moždanog udara. Brojne su predrasude o korišćenje statina i zato je potrebno da se naglasi da su neželjena dejstva ovih lekova izuzetno retka u kliničkoj praksi. Kada se uvedu u terapiju i dalje se prati nivo masnoća u krvi. Danas postoje lekovi koji se dodaju u terapiju kada statini nisu dovoljni, a ukoliko sve to ne dovede do željenog rezultata, za određenu grupu pacijenata moguća je periodična primena leka u vidu injekcije.

Zaključak

Bez masnoća naš život ne bi bio moguć, ali umerenost u ishrani je put za zdrav život. Povišene masnoće same po sebi ne daju simptome dok ne dovedu do ozbiljnog problema i zato je neophodno periodično proveravanje njihovog nivoa u krvi. Ukoliko Vam je dijagnostifikovana dislipidemija, apsolutno je neophodno da regulišete ishranu, ali ako to nije dovoljno, nemojte da izbegavate upotrebu lekova.

HIPERTENZIJA

Hipertenzija, odnosno povišen krvni pritisakm je jedna od najčešćih bolesti savremenog društva.  To je najrasprostranjenija nezarazna bolest u svetu od koje boluje 20-50% odraslog stanovništva.  Procenjuje se da u Srbiji od povišenog pritiska boluje 46,5% odraslog stanovništva.

Hipertenzija označava hronično povišen krvni pritisak iznad 140/90 mmHg kod osoba starijih od 18 godina.

Najveći problem je što hipertenzija najčešće ne daje nikakve simptome, te se često zove „tihi ubica“. Neretko, hipertenzija se otkrije tek kada dođe do pojave ozbiljnih komplikacija i bolesti kao što su infarkt srca, moždani udar ili disekcija, odnosno cepanje aorte.

Ukoliko pak postoje simptomi, to su najčešće potiljačna glavobolja i zujanje u ušima, ređe se mogu javiti krvarenje iz nosa, uznemirenost, probadanje u grudima, umor, malaksalost, nesvestice.

Nelečen ili neadekvatno lečen povišen krvni pritisak oštećuje krvne sudove i dovodi do pojave ateroskleroze. Ona zahvata krvne sudove srca, bubrega, kao i periferne krvne sudove, tj. krvne sudove nogu. Može dovesti i do oštećenja vitalnih organa, pre svega zadebljanja zidova leve srčane komore, oštećenja bubrega, kao i promena na očnom dnu i oštećenja vida. Takođe, dolazi i do oštećenja mozga, pojave demencije i kognitivnog propadanja. Nelečena hipertenzija povećava rizik od nastanka infarkta srca, moždanog udara ili rascepa aorte. Bubreg je organ koji često strada u slučaju povišenog krvnog pritiska.

Sta dovodi do povišenog pritiska?

Treba naglasiti da nasledni faktori imaju veliki značaj u nastanku hipertenzije, pa tako ukoliko bar jedan od roditelja ima povišen krvni pritisak, imaćete dvostruko veću šansu da i vi obolite od povišenog krvnog pritiska.

U ređim slučajevima, povišen pritisak može biti posledica bolesti bubrega ili bolesti žlezda sa unutrašnjim lučenjem, a može se javiti i kod žena u toku trudnoće. Neki lekovi (npr.imunosupresivi, kortikosteroidi, nazalni dekongestivi) takođe mogu biti uzrok nastanka povišenog pritiska. Stes je takođe često okidač za nastanak hipertenzije, kao i zloupotreba psihoaktivnih supstanci.

Kako se postavlja dijagnoza hipertenzije?

Dijagnoza hipertenzije se postavlja merenjem krvnog pritiska u ambulantnim uslovima, samomerenjem pritiska kod kuće ili 24-časovnim kontinuiranim monitoringom krvnog pritiska. Potrebno je uzeti  detaljnu anamnezu od pacijenta o porodičnoj predispoziciji, navikama u ishrani, upotrebi soli, alkohola, fizičkoj aktivnosti, pušenju ili upotrebi nekih psihoaktivnih supstanci.

Potrebno je učiniti  detaljan pregled pacijenta, izmeriti njegovu  telesnu težinu, odrediti indeks telesne mase (BMI), izmeriti obima struka i učiniti auskultatorni pregled radi otkrivanja eventualnih šumova.

Faktori koji povećavaju rizik za nastanak hipertenzije su pušenje, gojaznost (BMI > 30 kg/m2), obim struka > 94 cm kod muškaraca, odnosno > 80 cm kod žena, izostanak fizičke aktivnosti. Starenje je takođe važan faktor u nastanku hipertenzije. Sa starenjem krvni sudovi gube elastičnost zbog razvoja ateroskleroze.

Obavezan je pregled interniste ili kardiologa. Treba uraditi kompletne laboratorijske analize (krvna slika, urea, kreatinin, mokraćna kiselina, holesterol, HDL, LDL, trigliceridi, elektroliti), elektokardiogram, ultrazvuk srca i stomaka, ultrazvuk krvnih sudova vrata, pregled očnog dna.

Kako se leči povišen krvni pritisak?

Ukoliko je hipertenzija blaga, tzv. hipertenzija prvog stepena, a pacijent nema pridružene faktore rizika, niti oštećenje vitalnih organa, može se početi sa primenom higijensko-dijetetskog režima koji podrazumeva smanjen unos soli, alokohola, prestanak pušenja, fizičku aktivnost bar 30 minuta šetnje 5 puta nedeljno, smanjenje telesne mase, izbegavanje stresa. Kod svih težih oblika hipertenzije i naročito ako postoje pridružene bolesti, neophodno je odmah primeniti lekove. Postoji 5 osnovnih grupa lekova koji se koriste u lečenju visokog krvnog pritiska (inhibitori konvertujućeg enzima, blokatori angiotenzinskog receptora, kalcijumski antagonisti, beta blokatori i diuretici), koji se mogu primeniti samostalno ili se pak mogu kombinovati u zavisnosti od stepena hipertenzije i pridruženih bolesti.  Naravno, uz medikamentnu terapiju, neophodno je pridržavati se higijensko-dijetetskog režima.

Šta je „hipertenzija belog mantila“?

Ova vrsta hipertenzije označava povišene vrednosti krvnog pritiska u ordinaciji usled prisustva lekara.

Šta je radno zavisna hipertenzija?

Povišen krvni pritisak na radnom mestu dok je u kućnim uslovima normalan. Nastaje kao posledica stresa.

Korišćenjem našeg sajta prihvatate našu Politiku Privatnosti.