Hipertenzija, odnosno povišen krvni pritisakm je jedna od najčešćih bolesti savremenog društva. To je najrasprostranjenija nezarazna bolest u svetu od koje boluje 20-50% odraslog stanovništva. Procenjuje se da u Srbiji od povišenog pritiska boluje 46,5% odraslog stanovništva.
Hipertenzija označava hronično povišen krvni pritisak iznad 140/90 mmHg kod osoba starijih od 18 godina.
Najveći problem je što hipertenzija najčešće ne daje nikakve simptome, te se često zove „tihi ubica“. Neretko, hipertenzija se otkrije tek kada dođe do pojave ozbiljnih komplikacija i bolesti kao što su infarkt srca, moždani udar ili disekcija, odnosno cepanje aorte.
Ukoliko pak postoje simptomi, to su najčešće potiljačna glavobolja i zujanje u ušima, ređe se mogu javiti krvarenje iz nosa, uznemirenost, probadanje u grudima, umor, malaksalost, nesvestice.
Nelečen ili neadekvatno lečen povišen krvni pritisak oštećuje krvne sudove i dovodi do pojave ateroskleroze. Ona zahvata krvne sudove srca, bubrega, kao i periferne krvne sudove, tj. krvne sudove nogu. Može dovesti i do oštećenja vitalnih organa, pre svega zadebljanja zidova leve srčane komore, oštećenja bubrega, kao i promena na očnom dnu i oštećenja vida. Takođe, dolazi i do oštećenja mozga, pojave demencije i kognitivnog propadanja. Nelečena hipertenzija povećava rizik od nastanka infarkta srca, moždanog udara ili rascepa aorte. Bubreg je organ koji često strada u slučaju povišenog krvnog pritiska.
Sta dovodi do povišenog pritiska?
Treba naglasiti da nasledni faktori imaju veliki značaj u nastanku hipertenzije, pa tako ukoliko bar jedan od roditelja ima povišen krvni pritisak, imaćete dvostruko veću šansu da i vi obolite od povišenog krvnog pritiska.
U ređim slučajevima, povišen pritisak može biti posledica bolesti bubrega ili bolesti žlezda sa unutrašnjim lučenjem, a može se javiti i kod žena u toku trudnoće. Neki lekovi (npr.imunosupresivi, kortikosteroidi, nazalni dekongestivi) takođe mogu biti uzrok nastanka povišenog pritiska. Stes je takođe često okidač za nastanak hipertenzije, kao i zloupotreba psihoaktivnih supstanci.
Kako se postavlja dijagnoza hipertenzije?
Dijagnoza hipertenzije se postavlja merenjem krvnog pritiska u ambulantnim uslovima, samomerenjem pritiska kod kuće ili 24-časovnim kontinuiranim monitoringom krvnog pritiska. Potrebno je uzeti detaljnu anamnezu od pacijenta o porodičnoj predispoziciji, navikama u ishrani, upotrebi soli, alkohola, fizičkoj aktivnosti, pušenju ili upotrebi nekih psihoaktivnih supstanci.
Potrebno je učiniti detaljan pregled pacijenta, izmeriti njegovu telesnu težinu, odrediti indeks telesne mase (BMI), izmeriti obima struka i učiniti auskultatorni pregled radi otkrivanja eventualnih šumova.
Faktori koji povećavaju rizik za nastanak hipertenzije su pušenje, gojaznost (BMI > 30 kg/m2), obim struka > 94 cm kod muškaraca, odnosno > 80 cm kod žena, izostanak fizičke aktivnosti. Starenje je takođe važan faktor u nastanku hipertenzije. Sa starenjem krvni sudovi gube elastičnost zbog razvoja ateroskleroze.
Obavezan je pregled interniste ili kardiologa. Treba uraditi kompletne laboratorijske analize (krvna slika, urea, kreatinin, mokraćna kiselina, holesterol, HDL, LDL, trigliceridi, elektroliti), elektokardiogram, ultrazvuk srca i stomaka, ultrazvuk krvnih sudova vrata, pregled očnog dna.
Kako se leči povišen krvni pritisak?
Ukoliko je hipertenzija blaga, tzv. hipertenzija prvog stepena, a pacijent nema pridružene faktore rizika, niti oštećenje vitalnih organa, može se početi sa primenom higijensko-dijetetskog režima koji podrazumeva smanjen unos soli, alokohola, prestanak pušenja, fizičku aktivnost bar 30 minuta šetnje 5 puta nedeljno, smanjenje telesne mase, izbegavanje stresa. Kod svih težih oblika hipertenzije i naročito ako postoje pridružene bolesti, neophodno je odmah primeniti lekove. Postoji 5 osnovnih grupa lekova koji se koriste u lečenju visokog krvnog pritiska (inhibitori konvertujućeg enzima, blokatori angiotenzinskog receptora, kalcijumski antagonisti, beta blokatori i diuretici), koji se mogu primeniti samostalno ili se pak mogu kombinovati u zavisnosti od stepena hipertenzije i pridruženih bolesti. Naravno, uz medikamentnu terapiju, neophodno je pridržavati se higijensko-dijetetskog režima.
Šta je „hipertenzija belog mantila“?
Ova vrsta hipertenzije označava povišene vrednosti krvnog pritiska u ordinaciji usled prisustva lekara.
Šta je radno zavisna hipertenzija?
Povišen krvni pritisak na radnom mestu dok je u kućnim uslovima normalan. Nastaje kao posledica stresa.