Aortokoronarni bajpas (CABG – Coronary Artery Bypass Grafting) predstavlja premošćenje suženja neke od arterija koje ishranjuju srčani mišić kiseonikom i hranljivim materijama, koji su neophodni za adekvatno funkcionisanje srca kao pumpe. Do suženja unutar zidova krvnih sudova dolazi zbog stvaranja plakova koji nastaju kao posledica više faktora: nasledni faktor, pušenje, gojaznost, šećerna bolest, povišen krvni pritisak, alkoholizam, itd.
Podatak da u Srbiji godišnje umre preko 52.000 ljudi od posledica kardiovaskularnih bolesti dovoljno govori o tome koliko je alarmantna situacija u pogledu prevencije zdravlja.
Prevencija
Korigovanje načina života u smislu povećanja fizičke aktivnosti, regulacije unosa hrane (kako u smislu njenog sastava, kvaliteta, tako i u smislu količine), održavanje optimalnih vrednosti arterijskog krvnog pritiska, povremena kontrola nivoa masnoća u krvi. Svakako, ne treba zaboraviti činjenicu da je stres jedan od pomalo zanemarenih faktora rizika, a možda i jedan od najznačajnijih.
Saveti Svetske federacije za srce:
- smanjite slatke napitke i voćne sokove – izaberite vodu ili nezaslađene sokove
- zamenite slatkiše svežim voćem kao zdravom alternativom
- pokušajte da pojedete pet porcija voća i povrća dnevno – sveže, smrznuto, konzervirano ili sušeno – nema veze
- alkohol konzumirajte u skladu sa preporučenim smernicama
- pokušajte da ograničite prerađenu hranu koja je često bogata solju, šećerom i masnoćama
- budite fizički aktivni najmanje 30 minuta dnevno pet puta nedeljno umerenim intenzitetom ili 75 minuta nedeljno jakim intenzitetom – igranje, hodanje, kućni poslovi, ples – sve se računa
- budite aktivniji svakog dana – penjite se uz stepenice, šetajte, vozite bicikl
- recite ne pušenju – to je najbolja stvar koju radite na poboljšanju zdravlja srca
Dijagnostika
Dijagnoza postojanja kardiovaskularnog oboljenja (Angina pectoris) do kojeg dolazi zbog stvaranja suženja unutar arterija srčanog mišića predstavlja proces u nekoliko etapa. Najčešće se bolesnik javlja svom izabranom lekaru u Domu zdravlja zbog simtoma u vidu pojačanog zamaranja, gušenja i/ili povremenih kratkotrajnih bolova u grudima. Nakon toga, radi se test fizičkim opterećenjem (TFO, ergometrija) kojim se dokaziju promene u EKG-u tokom izlaganja opterećenju. Zatim sledi kateterizacija srca – koronarografija, koja je zlatni standard u dijagnostici i proceni mesta suženja, njegovom stepenu i značajnosti.
Terapija
U slučaju postojanja kardiovaskularnog oboljenja, konkretno Angine pectoris, terapija u početku najčešće bude medikamentozna – u upotrebi su lekovi koji imaju za cilj regulaciju arterijskog krvnog pritiska, nivoa šećera u krvi kao i upotrebu lekova koji regulišu nivo masnoća u krvi (holesterola i triglicerida). Acetilsalicilna kiselina (ASA) je nezaobilazni lek čiji je glavni efekat sprečavanje stvaranja krvnog ugruška. Konzilijarno donošenje odluke o daljem lečenju je standardna praksa. Ukoliko postoji osnov za operativno lečenje, indikuje se hirurška revaskularizacija miokarda, odnosno, bolesnik se upućuje u tercijarnu zdravstvenu ustanovu na operativni zahvat.
Operacija
Aortokoronarno premošćenje (bypass), odnosno, hirurška revaskularizacija miokarda se izvodi u opštoj anesteziji, na kucajućem srcu ili uz pomoć mašine za vantelesni krvotok. Sama operacija traje oko 4 sata, a boravak u bolnici je, u proseku, oko 6 dana (naravno, ukoliko su analize zadovoljavajuće). Za premošćenje arterija koriste se tzv. graftovi (autograftovi), koji mogu biti arterijski i/ili venski. Od arterijskih graftova, najčešće se koristi unutrašnja grudna arterija (LIMA – Left Internal Mammary Artery) koja ima dokazanu prohodnost i preko 90% i 15 godina nakon operacije, zatim i radijalna arterija (a. radialis) koja se prepariše najčešće iz leve ruke bolesnika. Od venskih graftova najčešće je u upotrebi velika safenska vena (v. saphena magna) koja se prepariše i uzima najčešće iz desne noge bolesnika.
Nakon operacije, bolesnik se upućuje u neki od centara za rehabilitaciju kardiovaskularnih bolesnika u trajanju od 2-3 sedmica, gde se bolesnici detaljno upoznaju sa daljom regulacijom smanjenja faktora rizika, optimizaciji obroka, neophodnostima fizičke aktivnosti i pravilnoj konzumaciji propisane terapije, a sve to u cilju očuvanja postignutih rezultata.
Što se same ishrane tiče, brojna istraživanja su pokazala da je mediteranski tip ishrane zaslužan za smanjenje faktora rizika od kardiovaskularnih oboljenja, a podrazumeva upotrebu: maslinovog ulja, mahunarki, nerafinisanih žitarica, voća i povrća, umerenu do visoku potrošnju ribe, umerenu potrošnju mlečnih proizvoda, prevashodno sira i fermentisanih mlečnih proizvoda, umerenu potrošnju vina i ograničenu potrošnju mesa.